Vasilije M. Krenulo je još tokom korone. Nikad neću da zaboravim prvi put kada sam morao do socijalnog zbog prisustva na nekom loše organizovanom blokiranju puta na izlazu iz Jagodine koje se sastojilo od svega 100-200 ljudi. Ko bi rekao da će na istom tom mestu jednog dana da prolaze pešaci koji su peške krenuli iz Niša i da će ih čitava Jagodina čekati sa sve posluženjem, mestom za prenoćište, crvenim tepihom i ko zna koliko transparenata, balona, muzike i ko zna čega još. Učestvovao sam u raznim vrstama aktivizma još od kraja osnovne škole i, gledajući na litije u CG i pad DPS-a, znao sam da će u nekom momentu slična situacija i nas da zadesi. Duže je trebalo nego što sam očekivao, ali, kasno, svakako, nikad nije. Nažalost, državi je trebala smrt šesnaestoro ljudi da bi se digla na noge i setila da živimo u „demokratskom“ društvu u kom imamo pravo na to da na korumpiranu i neefikasnu vršimo pritisak kako bi se, makar nešto, promenilo. Prenego što krenem detaljnije da pričam o prot...