Пређи на главни садржај

Savremeni Vladalac｜Antonio Gramši






Savremeni Vladalac

Savremeni vladalac je jedan od najznačajnijih tekstova Antonija Gramšija, italijanskog marksiste i osnivača Komunističke partije Italije. Napisana tokom njegovog zatvora pod fašističkim režimom, ova studija predstavlja pokušaj da se klasično Makijavelijevo delo Vladalac protumači kroz prizmu moderne političke borbe i socijalističke revolucije. Za Gramšija, princ više nije pojedinac koji osvaja vlast silom ili prevarom, već kolektivni politički subjekt, to jest revolucionarna partija. Ta partija treba da bude organizator mase, nosilac svesti i instrument za postizanje hegemonije u društvu. Drugim rečima, ona je neophodni posrednik između spontane energije potlačenih i istorijske promene. U ovom tekstu Gramši razvija ključne pojmove svoje političke teorije, kao što su hegemonija, civilno društvo, organički intelektualci i istorijski blok. On pokazuje da se politička moć ne osvaja samo silom, već i stvaranjem konsenzusa kroz obrazovanje, kulturu i ideologiju. Savremeni vladalac je istovremeno teorijski tekst i praktični vodič. Njegova osnovna namera je da odgovori na pitanje kako organizovana revolucionarna snaga može da povede radničku klasu u uslovima savremenog kapitalizma. U tom smislu, ovo delo ostaje aktuelno kao vizija političke borbe u kojoj potlačeni postaju svesni i delatni subjekti istorije.

  • Autor: Antonio Gramši
  • Žanr: Stručna literatura / Sociologija / Istorija / Politika  
  • Broj strana: 52
  • Jezik: Srpski
  • Format: PDF 

📖 Odlomak iz knjige

"Moderna politička partija je savremeni Vladalac. Ona je instrument za političko obrazovanje naroda i njegovo osposobljavanje za vođenje države."

"Politička akcija ne može biti plod improvizacije. Potrebna je organizovana snaga – partija – koja zna kada da deluje i kako da poveže spontani pokret s planom."

Популарни постови са овог блога

Zašto protiv Monarhije?

U političkom životu Srbije, pogotovo u konvencionalno desnim krugovima, jedna od prisutnih tema od početka postepenog oslobađanja komunističke hegemonije javnog dijaloga, znači od devedesetih, pa sve do danas, jeste obnova srpske monarhije. Takođe je evidentno, da na desnoj struji srpske politike, bilo umerenoj ili radikalnoj, argument za monarhiju nude oni koji su izričito za nju, dok drugi javno neizjašnjeni izbegavaju definitivni stav, iz jednog ili drugog razloga. Time se stiče iluzija, da je monarhija načelo koje je prirodno srpskom nacionalizmu, i da je pravi nacionalista ujedno i monarhista. To nimalo ne znači da je svaki nacionalista u Srbiji načelno za monarhiju - ali znači da će retko koji pokret javno izraziti podršku za republikanizam i kritikovati monarhizam bilo kao politički sistem ili kao istorijsku tradiciju i činjenicu Srbije, bilo da ne bi otuđio postojeće članove, odbio potencijalne, ili dobio osudu širih nacionalističkih krugova. Upravo stoga, potrebno je posmatrat...
Pročitaj »

Bunt nepalske omladine

Savezna Demokratska Republika Nepal , trapezoidna južnoazijska država, čuvena po svojoj originalnoj zastavi nesvakidašnjeg oblika i nestabilnim unutrašnjim političkim prilikama, ovih dana je postala epicentar demonstracija zbog svojih radikalnih metoda koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Naročito narod u Republici Srbiji, koji već punih 10 meseci vojuje sa istim nedaćama. Zbog čega narod u Nepalu protestuje? Koreni vehementnih demonstracija u ovoj zemlji južne Azije, koja u svom imenu samo formalno sadrži reč „demokratska“ , datiraju od prošle nedelje, kada je vlada donela odluku o ukidanju dvadesetak društvenih mreža, među kojima su i relevantnije društvene mreže poput Fejsbuka, Instagrama, Vocapa i platforme X (nekadašnji Tviter). Kako rukovodstvo Nepala navodi, razlog ove nimalo demokratske mere jeste to što sve društvene mreže navedene na njihovoj listi „nisu ispunile obavezu registracije“, za koju je nadležno Ministarstvo za komunikaciju i informacionu tehnologiju Nepala. Svest...
Pročitaj »

Od Jagodine do Novog Pazara, put maturanta

Vasilije M. Krenulo je još tokom korone. Nikad neću da zaboravim prvi put kada sam morao do socijalnog zbog prisustva na nekom loše organizovanom blokiranju puta na izlazu iz Jagodine koje se sastojilo od svega 100-200 ljudi. Ko bi rekao da će na istom tom mestu jednog dana da prolaze pešaci koji su peške krenuli iz Niša i da će ih čitava Jagodina čekati sa sve posluženjem, mestom za prenoćište, crvenim tepihom i ko zna koliko transparenata, balona, muzike i ko zna čega još. Učestvovao sam u raznim vrstama aktivizma još od kraja osnovne škole i, gledajući na litije u CG i pad DPS-a, znao sam da će u nekom momentu slična situacija i nas da zadesi. Duže je trebalo nego što sam očekivao, ali, kasno, svakako, nikad nije. Nažalost, državi je trebala smrt šesnaestoro ljudi da bi se digla na noge i setila da živimo u „demokratskom“ društvu u kom imamo pravo na to da na korumpiranu i neefikasnu vršimo pritisak kako bi se, makar nešto, promenilo. Prenego što krenem detaljnije da pričam o prot...
Pročitaj »