Savezna Demokratska Republika Nepal , trapezoidna južnoazijska država, čuvena po svojoj originalnoj zastavi nesvakidašnjeg oblika i nestabilnim unutrašnjim političkim prilikama, ovih dana je postala epicentar demonstracija zbog svojih radikalnih metoda koje nikoga nisu ostavile ravnodušnim. Naročito narod u Republici Srbiji, koji već punih 10 meseci vojuje sa istim nedaćama. Zbog čega narod u Nepalu protestuje? Koreni vehementnih demonstracija u ovoj zemlji južne Azije, koja u svom imenu samo formalno sadrži reč „demokratska“ , datiraju od prošle nedelje, kada je vlada donela odluku o ukidanju dvadesetak društvenih mreža, među kojima su i relevantnije društvene mreže poput Fejsbuka, Instagrama, Vocapa i platforme X (nekadašnji Tviter). Kako rukovodstvo Nepala navodi, razlog ove nimalo demokratske mere jeste to što sve društvene mreže navedene na njihovoj listi „nisu ispunile obavezu registracije“, za koju je nadležno Ministarstvo za komunikaciju i informacionu tehnologiju Nepala. Svest...

Vasilije M. Krenulo je još tokom korone. Nikad neću da zaboravim prvi put kada sam morao do socijalnog zbog prisustva na nekom loše organizovanom blokiranju puta na izlazu iz Jagodine koje se sastojilo od svega 100-200 ljudi. Ko bi rekao da će na istom tom mestu jednog dana da prolaze pešaci koji su peške krenuli iz Niša i da će ih čitava Jagodina čekati sa sve posluženjem, mestom za prenoćište, crvenim tepihom i ko zna koliko transparenata, balona, muzike i ko zna čega još. Učestvovao sam u raznim vrstama aktivizma još od kraja osnovne škole i, gledajući na litije u CG i pad DPS-a, znao sam da će u nekom momentu slična situacija i nas da zadesi. Duže je trebalo nego što sam očekivao, ali, kasno, svakako, nikad nije. Nažalost, državi je trebala smrt šesnaestoro ljudi da bi se digla na noge i setila da živimo u „demokratskom“ društvu u kom imamo pravo na to da na korumpiranu i neefikasnu vršimo pritisak kako bi se, makar nešto, promenilo. Prenego što krenem detaljnije da pričam o prot...

U političkom životu Srbije, pogotovo u konvencionalno desnim krugovima, jedna od prisutnih tema od početka postepenog oslobađanja komunističke hegemonije javnog dijaloga, znači od devedesetih, pa sve do danas, jeste obnova srpske monarhije. Takođe je evidentno, da na desnoj struji srpske politike, bilo umerenoj ili radikalnoj, argument za monarhiju nude oni koji su izričito za nju, dok drugi javno neizjašnjeni izbegavaju definitivni stav, iz jednog ili drugog razloga. Time se stiče iluzija, da je monarhija načelo koje je prirodno srpskom nacionalizmu, i da je pravi nacionalista ujedno i monarhista. To nimalo ne znači da je svaki nacionalista u Srbiji načelno za monarhiju - ali znači da će retko koji pokret javno izraziti podršku za republikanizam i kritikovati monarhizam bilo kao politički sistem ili kao istorijsku tradiciju i činjenicu Srbije, bilo da ne bi otuđio postojeće članove, odbio potencijalne, ili dobio osudu širih nacionalističkih krugova. Upravo stoga, potrebno je posmatrat...

Pisac, esejista, povremeni glumac i dokoni provokator Mišel Uelbek  na pisalačku scenu je  kroz svoja dela u više navrata prikazao, pored perverzija i erotike očekivanih od Francuza, sliku raspada i promene kulturnog poretka svoje domovine. Autor romana  Elementarne čestice  (1998) već od detinjstva je iskusio dekadenciju savremenog doba; šestogodišnji Mišel bio je ostavljen kod bake sa očeve strane od strane svoje majke, kako bi ona mogla da živi “hipi” život u Brazilu. Rođen na obližnjem madagaskarskom ostrvu Reunion i odrastao u Alžiru (francuskoj koloniji u to vreme), prešao je kod bake u Pariz. Od 1975. upisuje agronomski fakultet, na kojem započinje književni časopis  Karamazov , u kojem objavljuje pesme i kritike. Na radar književnog sveta ulazi 1985. godine sa objavljivanjem pesama u  La Nouvelle Revue , dok je 1991. bila plodna godina za Uelbeka: izdao je zbirku pesama, biografiju pisca H. F. Lavkrafta i esej  Ostati živ: metoda . Docnije je r...